Visok krvni pritisak ubija pola Srbije

Visok krvni pritisak, poznatiji kao „tihi ubica“ je pošast savremenog čoveka koja pogađa skoro svaku drugu odraslu osobu, a sve je veći broj obolelih i među mlađom populacijom. U Srbiji skoro polovina stanovništva (46,8%) boluje od ove podmukle bolesti, koja najčešće ima prikrivene simptome, a posledice mogu imati i fatalne ishode.

  

 Visok krvni pritisak je vodeći faktor rizika za moždani udar i bolesti srca, koji u svetu ubija oko 7,5 miliona ljudi svake godine. Mnogi ljudi žive sa hipertenzijom, a da i ne znaju za to, jer nikada nisu proverili svoj krvni pritisak. Hipertenzija ili povišen krvni pritisak je hronično stanje u kojem je pritisak krvi u arterijama iznad granica normale. Hipertenzija uzrokuje da srce pojačano radi kako bi obezbedilo adekvatnu cirkulaciju krvi kroz krvne sudove. Krvni pritisak sa sastoji od dve komponentne – gornjeg i donjeg. Svaki put kada srce otkuca, ono upumpava krv u arterije. U tom momentu je krvni pritisak najviši i zove se gornji. U periodu kada se srce odmara izmedu dva otkucaja, pritisak je najniži i zove se donji. Visok krvni pritisak se dijagnostifikuje kada su vrednosti preko 140/90 mmHg. Sve iznad toga, uz pravu dijagnozu i izbalansiranu terapiju, može da se kontroliše. Ipak, to nije uvek tako jednostavno, jer bolest može biti prisutna tri do pet godina bez tipičnih simptoma, pa se iz tog razloga ne reaguje uvek na vreme.

Poznato je da u nastanku hipertenzije veliku ulogu igra gojaznost, visok nivo lipida u krvi, dijabetes, zastupljenost soli u ishrani, pušenje, stres, itd. Nivo krvnog pritiska je, takođe, uslovljen i starošću, okruženjem, životnim stilom i genetskom predispozicijom. Osim toga, hipertenzija može nastati i kao posledica drugih oboljenja, poput bubrežnih oboljenja, sistemske skleroze, endokrinih oboljenja, tumora, oboljenja izazvanih uzimanjem lekova (oralna kontraceptivna sredstva, antireumatici), bolesti štitne žlezde itd.

 Kako da prepoznate visok krvni pritisak?

Tegobe poput vrtoglavice, zujanja u ušima, potiljačne, slepoočne ili čeone glavobolje, bolovi u grudima, nejasan vid ili osećaj pritiska u grudima, mogu biti znaci da sa pritiskom nešto nije u redu. Međutim, najčešće se dešava da visok krvni pritisak ne ispoljava nikakve simptome, a da se dijagnoza prvi put uspostavi na rutinskom pregledu. Veoma je bitno da znate vrednosti svog pritiska, naročito ukoliko u porodici već imate obolele od hipertenzije ili ukoliko imate neke od faktora rizika za nastanak ovog oboljenja.

 

Najčešći zdravstveni problemi povezani sa visokim krvnim pritiskom

Ateroskleroza – nastaje taloženjem masnih naslaga na unutrašnjim stranama zidova krvnih sudova u vidu takozvanih plakova, pri čemu dolazi do suženja lumena krvnih sudova. Povišen krvni pritisak olakšava ovaj proces; Srčana oboljenja, srčana insuficijencija (gde srce više nije dovoljno snažno da pumpa dovoljnu količinu krvi), ishemijska bolest srca (kada srčani mišić ne dobija dovoljno krvi), hipertrofija leve komore, odnosno uvećano srce; Bolesti bubrega – hipertenzija može da ošteti krvne sudove bubrega i onemogući njihovo normalno funkcionisanje; Moždani udar – hipertenzija je glavni faktor rizika za nastanak moždanog udara; Bolesti oka – visok krvni pritisak uzrokuje oštećenje malih krvnih sudova u re­tini i tako oštećuje vid.

 

Kako regulisati povišen krvni pritisak?

Lečenje hipertenzije obuhvata nefarmakološki pristup, koji se najpre ogleda u promeni načina života i farmakološki, koji podrazumeva terapiju lekovima. Sve je veći broj naročito mladih ljudi kod kojih je visok krvni pritisak usko povezan sa profesijom kojom se bave, a takva hipertenzija naziva se radno zavisnom. Kod ovih obolelih u toku dana postoje velike varijacije u pritisku, od normalnih do vrlo visokih. Stresna situacija dovodi do skoka pritiska, a posledice mogu biti ozbiljne (srčani ili moždani udar). Lekove za povišeni kr­vni pritisak propisuje lekar, ali statistika pokazuje da čak 45 odsto pacijenata ne uzima terapiju na pro­pi­san način ili je koristi neredovno. Mnogi u početku slede uputstva lekara, ali već nakon mesec ili dva, čim ose­te poboljšanje, samoinicijativno smanjuju dozu ili jednostavno odustaju. Nakon šest meseci, više od 70 od­sto obolelih prekida terapiju, što je potpuno pogrešno i može dovesti do fatalnih ishoda.

Određeni broj obolelih od hipertenzije je rezistentan na lekove, te im se pritisak čak i primenom re­dovne terapije ne spušta ispod 150 sa 90. Takođe, postoji i grupa hipertoničara, kojima pritisak drastično ska­če noću dok spavaju i kada je organizam u stanju mirovanja. Noćni „skokovi” mogu biti izuzetno opasni jer se teško koriguju. Sa druge strane, ukoliko se veliki skokovi pritiska manifestuju ujutru, oni mogu biti još opasniji, jer su okidač za iznenadni moždani udar. Svesni svog teško izlečivog stanja nije neobično da se oboleli od hipertenzije nakon izvesnog vremena promene i psihički, postanu depresivni.

Zapanjujuće brojke kao posledica hipertenzije

  • skoro polovina (46,8%) stanovništva Srbije boluje od povišenog krvnog pritiska,
  • procenat obolelih od  hipertenzije raste sa godinama, naročito nakon 50 godine života,
  • u 54 % slučajeva kao posledica hipertenzije javlja se šlog,
  • u 47 % slučajeva kao posledica hipertenzije javlja se ishemijska bolest srca,
  • više od 20 % dijaliza bubrega nastaje zbog hipertenzije,
  • hipertenzija je uzročnik 50 % invalidnosti.

 

Može li se hipertenzija lečiti drugačije?

Kako, dakle, održavati pritisak u normali i biti lišen stalno prisutnog straha o njegovoj vrednosti i mogućim posledicama bez obzira da li je jutro ili veče? Tržište obiluje raznim sintetičkim preparatima koji „obećavaju” brza rešenja kada je u pitanju lečenje povišenog krvnog pritiska. Na sreću, postoje i preparati kojima se bez premca može verovati, jer su potpuno prirodni, a čijom primenom se za samo tri meseca uspešno može regulisati krvni pritisak, pospešiti centralna i periferna cirkulacija, a povoljno utiče i u slučajevima loše centralne i periferne cirkulacije, proširenih vena i tromboza, srčane insuficijencije, kao i nakon preživljenog infarkta i moždanog udara. Ne čekajte da vas podmukla bolest hipertenzija, popularno nazvana i “tihi ubica”, koja ubija više od polovine populacije Srbije nadvlada. Uz pomoć prirode pob­edite hipertenziju i sprečite fatalan ishod, koji se, na žalost, ne može predvideti.