Način delovanja srebra

Način delovanja srebra

Mehanizam delovanja srebra na veliki broj zdravstvenih tegoba je inhibicija respiratornog enzima ćelije patogenog mikroorganizma. Srebro deluje kao katalizator, blokirajući određene enzime koje bakterije, virusi i gljivice koriste u svom metabolizmu, usled čega ovi izazivači bolesti ostaju bez kiseonika i hrane i raspadaju se. Nakon toga telo ih izbacuje pomoću sistema organa za izlučivanje. Ovaj proces se odvija toliko brzo i efikasno, da mikroorganizam ne stigne da mutira, odnosno stekne otpornost. Istovremeno, ćelije našeg tkiva ostaju netaknute, jer su proces i mehanizam kojima one sebi obezbeđuju kiseonik drugačiji od onog koji upotrebljavaju bakterije za isti proces.

Na gljivice koje su povezane u kolonije srebro deluje na sličan način. Njihov metabolizam je jednak onome kod jednoćelijskih organizama, poput bakterija. Kod virusa, takođe jednoćelijskih organizama, situacija je slična. Virus napada ćeliju, preuzimajući kontrolu nad njenim jezgrom, reprodukcijskim i proizvodnim potencijalima.

Dakle, umesto enzima i hormona – proizvodi se virus. Nove kopije virusa se zatim otpuštaju u krvotok i okolno tkivo, šireći zarazu. Međutim, za vreme preuzimanja ćelije od strane virusa, događa se još jedna stvar. Ćelija se„vraća“ na primitivnije oblike funkcionisanja. Ovaj proces posebno je važan za respiratorni deo, koji će se u takvoj ćeliji vratiti na iste mehanizme za obezbeđivanje kiseonika ćeliji kakve koristi i bakterija. U tom delu reprodukcija virusa u organizmu postaje ranjiva na učinak srebra, pa se iz tog razloga ćelija u prisustvu srebra„guši“. To je mehanizam pomoću kojeg mnogi istraživači u poslednje vreme dokazuju fenomenalnu korist srebra kada je, na primer, u pitanju virus HIV-a. Jonima srebra je svejedno da li je reč o ovoj bolesti ili virusu ptičjeg, svinjskog ili običnog gripa. Srebro trajno blokira enzimski mehanizam na nivou ćelije zaduženoj za disanje. U ovom procesu koloidno srebro je samo katalizator i, nakon što onesposobi zaraženu ćeliju, ono nastavlja sa svojim aktivnostima i na ostalim ćelijama.

O svemu ovome je sedamdesetih godina prošlog veka pisao dr Hari Morgraf, glavni biohemičar Odeljenja za hirurgiju UniverzitetaVašington. Doktorka Hilda Klark, kanadska istraživačica i autorka knjiga „Lek za sve vrste kancera“ ili „Lek za HIV i AIDS“, postavlja teoriju po kojoj većina bolesti uopšte ne bi mogla postojati u telu bez prethodne prisutnosti parazita. Dakle, eliminacijom parazita u organizmu, automatski bi se onemogućio razvoj bolesti koje danas poznajemo.
Sredinom devedesetih godina prošlog veka, sprovedena je serija eksperimenata sa koloidnim srebrom, gde je otkriveno da ono nema efekat na acidophilus, tzv.„dobru bakteriju“ koja se nalazi u stomaku i koja je telu neophodna kako bi ono zdravo funkcionisalo. Dokazano je da čak i 40 puta veća doza srebra od normalne ne menja sastav crevne flore, što nije slučaj pri upotrebi antibiotika. Postoje i pokazatelji da srebrni joni predstavljaju stimulaciju bržem rastu dobroćudnih bakterija, čime pomažu jačanju imunog sistema. Ova tvrdnja objašnjava se činjenicom da su prijateljske bakterije aerobne, dok su neprijateljske anaerobne

Srebro se ponaša kao katalizator i kao takvo, patogene mikroorganizme ne napada direktno, već uništava enzime od kojih oni zavise. To je verovatno razlog zašto ovi izazivači bolesti ne mogu da postanu otporni na srebro kao što mogu postati na antibiotike. Koloidno srebro je najdelotvornije kada se koristi kao preventivno sredstvo. Ono u organizmu formira rezervni imuni sistem, štiteći T limfocite tako što obavlja deo posla za njih. Mnoge bolesti nastaju isključivo zbog pada imuniteta (deficit T limfocita). Samo jak imunitet je u stanju da reši većinu zaraza i infekcija, bez ikakve pomoći „sa strane“.

Uzimanje srebra pomaže i kod specifičnih situacija, poput opekotina. Uticaj srebra na zarastanje rana i njegovo antiseptičko delovanje potvrđeno je brojnim primerima. Klasični antiseptici uglavnom uništavaju okolno tkivo u pokušaju da ubiju bakterije, zbog čega su u određenom smislu toksični. Antibiotici kvare balans „prijateljskih“ bakterija koje žive u simbiozi sa našim organizmom, remeteći prirodnu ravnotežu i nanoseći štetu našem organizmu, prevashodno umanjenjem prirodnih mehanizama odbrane.