Tri lica holesterola

Dobar, loš, zao – tri lica holesterola

 

Visok nivo holesterola u krvi ključni je faktor za razvoj srčanih oboljenja, koja uzimaju tri puta više ži­vota nego tumor dojke i dva puta više od raka pluća. Previše holesterola sužava ar­terije, smanjuje pro­tok krvi i može izazvati srčani ili moždani udar. Povišeni trigliceridi pod­jed­nako su opasni kao i po­višen holesterol. Njihov hronično uvećan nivo ne sme se zanemariti, jer zna­čajno doprinosi ate­ro­skle­ro­zi. Prevencija ima ključnu ulogu.    

Tri lica holesterola

Naučno je dokazano da povećana koncetracija beličaste, mekane voštane supstance, ne­ras­tvorljive u vodi ‒ ho­lesterola, jeste jasan pokazatelj poremećaja metabolizma masti, ali isto­vre­meno i značajan faktor rizika za po­javu određenih oboljenja. Više od dve decenije prisutna je in­formacija da povišene vrednosti lipida u krvi mogu do­vesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema i to je postao aksiom. Prema dosadašnjim navodima, poželjna kon­cen­tracija ukupnog holesterola iz­nosi pet milimola (mmol/l). U suštini, sve se svodi na meru. Previše holesterola ubi­ja. Premalo is­tog, takođe remeti normalno funkcionisanje organizma.  Postoje dve forme holesterola ‒ LDL i HDL ‒ loš i dobar holesterol. Razlika je značajna. Visok nivo LDL holesterola u krvi istovremeno po­većava mo­guć­nost obolevanja od arterioskleroze. Što je koncentracija LDL-a u plazmi veća, ve­ći je rizik od kardiovaskularnih i ne­zaraznih hroničnih bolesti. HDL holesterol nema aterogeni po­tencijal, zaštitnik je krvnih sudova i štiti nas od arte­rioskleroze.

Međutim, najnovija istraživanja sprovedena od strane stručnjaka sa Univerzitetske klinike u Ko­penhagenu po­kazuju da pored dobrog i lošeg holesterola u obzir treba uzeti još jedan po­ka­za­telj – takozvani, „zaostali ho­le­ste­rol“, koji nije ništa manje opasan. Koncept holesterola je nedavno pre­trpeo određene izmene. Stručnjaci sada sma­traju da nije dovoljno da znamo samo nivo „lošeg“ i „dobrog“, već i „zlog“ holesterola. Upravo je ovaj poslednji naj­više povezan sa povećanim rizikom od infarkta miokarda i moždanog udara. Naučnici su uz pomoć savremene teh­­nologije, poznate kao metabolomika, dokazali da se sadržaj holesterola u masnim česticama u krvi sastoji od jed­­nakih udela sve tri vrste holesterola. Odakle je došao treći? „Zli“ ili „zaostali“ holesterol je sadržaj ho­lesterola u lipo­proteinima bogatim trigliceridima ili rezidualnim česticama. Trenutno je najlakši na­čin za određivanje nivoa ovog holesterola ispitivanjem triglicerida u krvi. Ovi rezultati ukazuju da prevencija infarkta miokarda i moždanog uda­ra treba da bude usmerena ne samo na sma­nje­nje nivoa lošeg LDL holesterola, već i na smanjenje preostalog ho­lesterola ili triglicerida.

 

Tri lica holesterolaTri lica holesterola

Tri lica holesterola

Bez holesterola nema života?

Holesterol je izvorna materija za sintezu hormona. Neophodan je, pre svega, u sintezi hor-mo­na polnih žlez­da i hormona kore nadbubrega, vitamina D i žučnih kiselina. Važno je reći i da je holesterol neophodan kao sas­tavni deo organizma ‒ kao strukturna materija u ćelijskim mem­bra­nama. Holesterol se ubraja u zoosterole jer je tipičan prozvod životinjskog metabolizma i javlja se u hrani životinjskog porekla. Na pojedinim proizvodima koji su očigledno biljnog porekla često je istaknuto „bez holesterola“. U koštunjavom voću, na primer, ne može biti ho­lesterola. Pitamo se da li je to marketing u službi hajke na holesterol, predrasuda da nismo dovoljno informisani ili ob­razovna poruka? U literaturi se navode namirnice biljnog porekla koje u složenom biohemijskom me­hanizmu utič­u na stvaranje nosača čestice holesterola i na povećanje koncentracije dobrog ho­lesterola ‒ maslinovo ulje je primer.

Takođe, povišenjem holesterola dolazi i do povišenja triglicerida, vrste lipida, odnosno masti ko­je se zajedno sa holesterolom nalaze u krvnoj plazmi. Oni obezbeđuju veliki deo energije po­treb­ne za normalno funkcionisanje će­lija. Trigliceride proizvodi naše telo, ali dolaze i iz masti iz hra­ne koju konzumiramo. Glavni su sastojak ži­vo­tinj­s­kih i biljnih masti i ulja. Dobili su ime po to­me što se tri masne kiseline vežu na tri hidroksilne grupe glicerola. Ti­pičan primer čistih trigli­ce­rida je maslac. Ali, organizam je sam sposoban da ih proizvede od viška ugljenih hid­rata, od­no­sno šećera unetih hranom. Kada pojedemo više kalorija nego što je to potrebno, trigiliceridi se z­a­jed­no sa masnim ćelijama skladište, kako bi se koristili kada nam je potrebna energija. Da je sve vrlo jednostavno i da jedino ishranom životinjskog porekla unosimo holesterol, vegeterijanci ne bi nikada imali povećane vrednosti mas­noća u krvi. Ali nije baš tako… Organizam ima spo­sob­nost da sintetizuje dve trećine endogenog holesterola, dok se samo jedna trećina unosi hranom. To je onda egzogeni holesterol, koji se vezuje za proteine, rastvara u kr­vnoj plazmi i cirkuliše krvotokom.

Da bi se razumelo kako povećane vrednosti holesterola mogu da dovedu do ishemijske bo­lesti srca, neop­hod­no je da se razume sinteza, apsorpcija i ekskrecija, izlučivanje. Poremećaj u bi­lo kojem od tih procesa povećava ri­zik za nastanak arteriosklerotskih promena. Zaključak je jed­nostavan – bez holesterola nema života, ali povećana kon­centracija holesterola ugrožava život. Dak­le, bitna je mera ‒ ni premalo ni previše.

Tri lica holesterola

Tri lica holesterola

Holesterol u našem organizmu potiče iz dva izvora – 25 odsto holesterola dolazi iz hrane, a 75 odsto se prirodno proizvodi u jetri.

I jedan i drugi izvor mogu biti odgovorni za razvoj bolesti srca i krvnih sudova

 

Povišen holesterol – direktan krivac za srčani udar?

Holesterol je masna supstanca koju proizvodi jetra i koristi se za izgradnju zidova ćelija. Uz po­moć njega stva­ra se zaštitna obloga oko nerava, a služi i u proizvodnji drugih hemikalija, kao što su hormoni. Holesterol se u organizmu nalazi u kombinaciji sa proteinima kako bi se formirali za­štitni slojevi oko sićušnih zrnaca masti ap­sor­bo­vanih iz namirnica, koja se zovu lipoproteini. Svr­ha tog oblaganja jeste da drži masti zajedno, tako da u krvi ne bis­mo imali plutajuće deliće ma­sti. Dva lipoproteina koja se obično mere jestu lipoprotein niske gustine (LDL) i onaj visoke gus­­tine (HDL). LDL je poput velikih grudvi masnoća i proteina koji se kotrljaju duž arterija i jedino jet­­ra može da ih izbaci iz organizma. Dok putuje, masnoća prolazi kroz zidove arterija i ulazi u njih. Taj proces, po ime­nu ateroskleroza, prouzrokuje sužavanje zidova arterija tako da krv ne mo­že normalno da prolazi kroz njih, a us­led toga nastaju ugrušci krvi koji mogu da izazovu srčani ili moždani udar. HDL je poznat kao “dobar” holesterol. Mno­go je manji i skida naslage masnoća sa zidova arterija dok cirkuliše kroz organizam. Zbog toga je važno znati k­oliki je nivo i jednog i dru­gog holesterola u krvi, budući da je upravo odnos između njih bitan za postojanje rizika od oboljenja.

Tri lica holesterola

Povišene vrednosti holesterola i triglicerida u krvi okidač su za srčani ili moždani udar. Što je oso­ba starija, to je veći i rizik

Takođe, pušenje, visok krvni pritisak, nasledna istorija i nekretanje po­većavaju rizik. Kombinacija visokog ho­lesterola sa ovim faktorima predstavlja zvono na uzbunu. Za visok holesterol se kaže da polako ubija i dok ve­ćina obolelih misli da su zdravi, jer nemaju ni­kakve simptome, za to vreme holesterol uveliko prouzrokuje veliku šte­tu duboko unutar naših te­la. Previše holesterola sužava arterije, smanjuje protok krvi, te je od izuzetne važnosti vr­šiti re­dovnu kontrolu i nа vreme krenuti sа terаpijom. Dobra vest je da je smanjenje holesterola naj­važnija stvar ko­ju možete da uradite kako biste smanjili rizik po zdravlje. Da li je dovoljno sa­mo promeniti ishranu ili je to mo­guće jedino uz upotrebu medikamenata? Odgovor stručnjaka gla­si da je nivo holesterola moguće znatno sma­nji­ti izmenama u ishrani i korišćenjem potpuno pri­rodnih, biljnih preparata, čije je suportivno i preventivno dejstvo ne­procenjivo po zdravlje obolelog. S obzirom na to da klasični lekovi, statini, ne deluju na uzrok i da ih je potrebno uzi­mati duži vremenski period, a često i ceo život, najbolje je najpre pokušati lečenje prirodnim preparatima, jer oni u određenom broju slučajeva mogu ispraviti greške u metabolizmu masnoća. Ako još niste probali Circular, možda je vreme da otpočnete terapiju ovim proizvodom. Sigurni smo da nećete pogrešiti.

 

BILJNE KAPI CIRCULAR INTEGRIŠU KISEONIK I ČISTE KRVE SUDOVE VEĆ KROZ 5 DANA

Tri lica holesterola

Uloga Circulara je da ubrza vensko-kapilarnu perifernu i centralnu cirkulaciju, integriše lekovita svojstva biljaka u krv, i na taj način omogući neometano funkcionisanje organizma. Lekovito bilje ovog preparata sadrži mnoštvo hranljivih i lekovitih sastojaka koji su poznati kao najmoćniji antioksidansi. Pored prevencije, terapije, rehabilitacije kardiovaskularnih oboljenja i vensko-kapilarnih poremećaja, Circular kapi takođe utiču na regulisanje povišenih vrednosti nepoželjnih parametara krvi, MASTI I GLUKOZE. Sačinjena od 22 biljke, tinktura Circular predstavlja neprocenjivu formulu za poboljšanje zdravlja celokupnog organizma. Uloga Circular biljnih kapi, pored svog antioksidativno dejstvo je da čiste krv, regulišu protok krvnih sudova, menjaju viskozitet krvi i da spreče nastanak arteroskleroze.

Circular – biljne kapi na bazi vodenoalkoholnih ekstrakata i hidrolata izdvojene iz čak 22 vste odabranih biljaka (Lincura, Đumbir, Imela, Hlorela, Amla, Kleka, Hajdučka trava, Ruzmarin, trava Iva, Kopriva, Beli pelin, Moringa, Glog, Asai, Ašvaganda, Mangosten, Matičnjak, Nana, Žalfija, Vranilova trava, Paprika i Beli luk) integriše kiseonik u krvotok čime vrši kompletnu detoksikacije krvi i krvnih sudova i to već kroz 5 dana!

Tri lica holesterolaTri lica holesterolaTri lica holesterola